Kako si?

-Kako si ?
-Pitaš kako sam? Evo, dobro sam.
-Iskreno?
-Iskreno.
-Iskreno, ima previše loših reči, a premalo vremena
da iskažem kako se osećam. Kratko, nisam dobro.
-Što?
-Loš dan. Znam. Hoćeš iskreno?
-Da.
-Loše mi je, mnogo mi je loše. Smučilo mi se ovo što
neki zovu život. Ovo nije život, ovo je nas neko prevario.
I stavio neku odvratnu šklopociju.

Šta se desilo sa životom, šta se desilo sa ljudima? Gde je taj život, gde je ta sreća?

“Čudno je kako je malo potrebno da budemo sretni, i još čudnije:
kako nam često baš to malo nedostaje”, jednom je rekao Ivo Andrić.
Ali mi jesmo srećni, samo što sami sebi ne dozvoljavamo tu sreću.

Zašto?

Pa zato što želimo da ispunimo nečija očekivanja, a ta ista očekivanja
nisu naša. I onda u toj težnji da ispunimo svačija očekivanja izgubimo
sebe. Ono “Ja”, ne to nije ego, to je ono što smo, još dok smo bili mali, znali da ćemo biti.

I onda se ti, dete u tebi, razočara u ono šta si postao.

I koliko god se mi pravdali sami sebi: “Em ovo, em ono, pa znaš nisam mogao, znaš kako je kod mene kući? Šta ću posle sa tim? Gde ću posle da idem?”, mi i dalje nećemo biti srećni.

– I šta ćeš sad?

– Sad ću da sednem, da zapalim cigaru, da naspem čašu mog omiljenog pića,
i da odmaram ceo dan.

-Stani, pa ti ne pušiš, šta će ti roditelji i prijatelji pomisliti?

-E pa to “šta će neko pomisliti”, to je problem u našem životu, zbog toga
ne možemo biti srećni. Stalno nam neko zadaje nekakve standarde, i načine razmišljanja.

Novine: “E vidite u Austriji je mnogo bolji život, bolje plate, bolji standard.
Monstrum, silovao devojke, posle svog terora konačno uhapšen. Evro opet raste. Šta vam treba ova bedna Srbija?”.

Javite mi koliko je bolji život u Austriji, a da nije iz Beča ili Graca?

A već ste zaboravili onog monstruma što je sopstvenu ćerku držao dvadeset četiri godine zarobljenu u podrumu i koju je silovao od svoje jedaneste godine. Uvek je trava nekako zelenija sa druge strane ograde.

Politika:

2015. Vučić primio generalnog sekretara NATO-a. – Demokratska Stranka označava Vučića kao veleizdajnika.

2007. Tadić primio generalnog sekretara NATO-a. – Srpska Napredna Stranka označava Tadića kao veleizdajnika.

-Sve je isto samo su se zamenila imena, e moji licemeri od vas mi se najviše smučilo.
Televizija, nju ću preskočiti, jer mi se toliko smučila da je ne gledam već pet godina, a još više su mi se smučili ljudi koji govore: “E, ne gledam ni ja, nego eto bilo na TV-u”.

Al’ zato zna ko je koga, gde i kad na Farmi ili u Parovima. Mene samo zanima kako producente nije sramota svog posla, ali dobro, para vrti gde burgija neće. Ali ipak, čega se pametan stidi, budala se ponosi.

I sad, mogu ja ovako nastaviti u jedan nedogled, da pljujem po svemu, plašim se da ću postati sledeći Marčelo.

I kao što rekoh, cigara već gori, piće već pijem, a ono šta će drugi pomisliti – pa neka samo misle, jer ja od budala dižem ruke.
Živeli.